ЗАРОБЉЕНИЧКИ ДНЕВНИК ИЗ ОСНАБРИКА

Оснабрик (нем. Osnabrück), главни трг са градском већницом | Извор: sr.wikipedia.org/wiki/Оснабрик

Ратни дневник предратног официра југословенске војске, Радомира Анђелића, вођен je четири године, од шестоаприлског бомбардовања, до његовог пуштања 1945 године из србског официрског логора у Оснабрику.

Време од бомбардовања, капитулације и слања писца дневника у заробљенички логор, описује се као општа дезорганизација у погледу стратегије одбране, командовања и наоружања. То је било једно опште расуло, дефетизам и распад система, са бројним саботажама, и нередовним или чак потпуним прекидом снабдевања војске храном, оружјем и муницијом! Опште расуло је резултирало капитулацијом 15. априла 1941 године, па се писац дневника пита: Јесмо ли ми заиста синови оних див-људи из Првог рата?

Писац дневника је освануо 27.6. 1941 године у логору Оснабрик. Да је логор у Оснабрику био искључиво србски официрски и војнички логор, сведочи једна проста чињеница о логорашима, који су били припадници југословенске војске: Сваки од њих који се изјаснио као несрбин (Хрват, Словенац, Црногорац…), укључујући и Србе који су се тако декларисали, могли су да буду пуштени кући на сопствени захтев!

Од првог дана, присутна је борба за власт над заједницом у логору, али такође,    идеолошке расправе и сукоби око пропасти државе, за коју су по ставу већине логораша кривицу сносили краљ и официрски кадар, упоредно издаји официра Друге Југославије. Изгледа, да је издаја проблем сваке југословенске заједнице. Овде треба истаћи и једну логичну поставку писца дневника у заробљеништву, која се показала тачном: Немци не могу добити рат, већ га могу само продужити!

Логорски дневник претежно износи записе из свакодневног  живота, који су личне природе, или се тичу логорске заднице.  То су апели или свакодневни зборови, пропаганда логорске власти и гласине о развоју ситуације на фронту, културни живот логораша уз различите прославе,  богослужења о православним празницима и парастоси, али и њихова бекства из логора. Честа су била и бомбардовања савезника, као и стални претреси барака, уз незаобилазно потказивње логорским властима оних, које су звали „дардарама“ у значењу: „лош човек“.

Од записа из личног живота, најчешћи су плате, додаци и пакети, преписка или контакти са ближњима и придошлицама у логору. Наравно, они се понављају из дана у дан, заједно са догађима у логорској заједници, али има и оних записа који су од општег значаја, и  сведоче о времену свог настанка. Неки од њих имају посебан значај.

ИЗБОР ЗАПИСА ОД ОПШТЕГ ЗНАЧАЈА

јул ’41    Почетне свађе у логору, биле су због „густиша и чорбе“, иако се јело са казана!?

Хрватски официри су пуштени кући, већ 15. јула, а међу њима и један део Срба.

Треба истаћи, да су Немци поштовали Женевску конвенцију. Али, то није важило за руске заробљенике, према којима су се понашали веома нечовечно, па је сваки покушај помоћи логораша руским заробљеницима оштро кажњаван.

авг.       Свађе око казана и јела полако прерастају у сукобе политичке природе.

Средином 1942 године, писац дневника је записао своја размишљања, о томе како је пропала прва Југославија створена на костима србских војника.

сеп.      Саопштење о забрани веза и контакта са немачким женама и девојкама. Отпуст 18 љотићеваца 15. 9., а такође и саопштење о подели Словеније: на Корушку, Штајерску и Љубљанску област.

нов.’42 Сви они, који су се изјаснили као мањина, покренули су кампању југословенства, а вајни Југословени су били за пакт са Немцима и некакву самосталну Србију.

дец.      Децембра 1942 године на апелу је саопштено, како сви који се изјашњавају као Црногорци, могу ако то желе да се врате кући.

мар.’43   Идеолошки супростављени логораши, славили су празнике у одвојеним баракама, па су се Љотићевци, Недићевци и Гвоздена гарда, спремали за сутрашњу прославу 27. марта.

мај.       Сви који нису били у јерези сматрани су комунистима, што је производило

сталне међусобне чарке и сукобе.

јул.       У нашем логору, већина је подржавала  Дражу Михајловића. Подржао га је и краљ у избеглиштву,  произвевши га у генерала, а подржава га и сам Черчил, који истовремено има делегегацију код Тита. „По мени, опстанак Југославије после свега што сам чуо о неделима Хрвата и издајника, граничи се са фантастиком. Заједништво Јужних Словена је прошлост, а нама Србима се не пише добро. Не верујем савезницима, поготово Енглезима… великим силама не треба веровати“.  Црне слутње писца дневника су се обистиниле, јер нам је слобода дошла на крилима англосаксонских авиона и Коминтерниних тенкова, како би нас и једни и други „ослободили“ од „србске хегемоније“!

окт.      Четвртог октобра 1943 сат је померен један час уназад! Можда то не био тако упадљив податак, да претходно командант логора није померио устајање сат времена раније 22. марта 1943 године! Изгледа, да сваки фашизам има посебну „бригу“ о људском здрављу.

окт.      Недићу се јавио велики број добровољаца, како би се борили против бандита из шуме.

нов.      Промена понашања Немаца, чији војници и подофицири сада слушају ставове логораша.

дец.      Енглези сарађују с владом у Каиру, а помажу Тита.

јан. ’44  Узнемирујућа вест да у Титовој влади има усташа.

феб.      Руси су одбацили владу у избеглиштву, због организовања пакта и признавања  Драже Михајловића.

мар.      Зашто бомбе падају само по Србима и Србији, иако су Немци свуда по Југославији! Немци све више губе и то постаје видиво!

апр.      У усменим логорским новинама објављено је 14 априла, како се 650 официра, од укупно 800 њих у логору, определило за Тита на гласању, а то је скоро две трећине људи!

Београд је 10. априла 1944 више бомбардован од савезника, него 1941 године од Немаца!?

Недић је упутио писмо енглеској краљици због бомбардовања Београда.

мај.       Черчила је у говору поводом оставке привремене владе, коју је поднео краљ Петар, хвалиио Тита а кудио Дражу.

јун.       Опет бомбардовање србских градова. На Љубљаљну, Загреб и Хрватску није пала ни једна бомба.

јул.       Старешина логора Оснабрик, половином јула 1944 године, питао је подофицире:  Да ли више воле да раде, или да их стрељају? Подофицири су одговорили како више воле да их стрељају!

Немци јављају о атентату на Хитлера.

дец.      Шестог децембра 1944 године, савезници су бомбардовали бараке логора у

Оснабрику. Погинуло је 105 официра и 109 војника, а то је по процени 5 % логораша.

апр.’45 Четвртог априла 1945 године улазе савезници у логор Оснабрик.

Пљачкање и просјачњење наших официра. Енглези моле и инсистирају, да се не проси по селу.

  1. априла вест о смрти Рузвелта. У једном свом тексту Ивона Живковић каже, да је Рузвелт једини амерички председник који је сахрањен у затвореном сандуку. Разлог је његово убиство, због неслагања са стварањем државе Израел.

јун.       Жуков је изјавио: Верујем, да је Хитлер авионом побегао за Шпанију, додавши да очекује његово хватање од стране савезника!  Р. Калабић је овај податак коментарисао у представљању дневника у Дому армије, да овај податак из официрског дневника сведочи како су Руси знали да Хитлер није убијен.

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.